Prijavi se | Registruj se | Kontakt | Pomoć | Marketing | Predstavi se | RSS

Ocenite članak

 


Sve je počelo 18. septembra 1965. godine. Publika je sedela u sali muzičke akademije u Bruklinu i sa nestrpljenjem čekala početak. Aplaudirali su, trupkali nogama, a obožavateljke su izvikivale iz sveg glasa ime plavušana iz Kalifornije sa bicepsima o kojima su se već ispredale legende. Superzvezda koju su svi željno iščekivali je bio Larry Scott, a najveća kreacija Džona Weidera samo što nije počela - prvo takmičenje za titulu Mr. Olympia.

Larry Scott je bio bodybuilding superzvezda tog vremena i do 1963. je osvojio sve što se u ovom sportu moglo osvojiti - Mr. America, Mr. World i Mr. Universe titule su padale jedna za drugom. Sa kućom prepunom trofeja i medalja, Larry gotovo da više nije imao motiva da se takmiči. Došao je trenutak da se oprosti od bodybuildinga i krene dalje. Napokon, bio je krajnji trenutak da pokuša da zaradi neki novac.

Joe Weider je na vreme shvatio da Larry Scotta ipak treba zadržati u bodybuildingu, kao i pronaći način da se ovaj sport pomeri iz ćorsokaka u koji je zapao. Rešenje je bilo u osnivanju novog takmičenja - izbora za Mr. Olympia, čime bi se nosioci titule Mr. Universe zadržali u sportu, a zauzvrat bi dobili priliku da se takmiče za novac. Rešenje je bilo tako jednostavno - da bi sport napredovao, najboljima je trebalo pružiti mogućnost da žive od takmičenja.

Larry Scott (1965, 1966), Sergio Oliva (1967-1969), Arnold Schwarzenegger (1970-1975, 1980)


Larry Scott je ušao u istoriju kao prvi pobednik Mr. Olympia 1965. godine, a isti uspeh je ponovio i godinu dana kasnije posle cega se definitivno povukao.

Na tronu ga je 1967. godine nasledio Sergio Oliva, koji je svojom pojavom ostavio takav utisak na ostale takmicare da je na istom takmicenju 1968. godine nastupio bez konkurencije. Ipak, 1969. godine se pojavio prvi ozbiljan konkurent u liku mladog austrijanca Arnolda Schwarzeneggera. I pored žestoke borbe, Sergio je odneo i trecu uzastopnu titulu, a Arnold mu se revanširao 1970. godine.

Situacija 1971. godine je bila u najmanju ruku cudna. Takmicenje je po prvi put održano van New York-a, tacnije, u Parizu i to nedelju dana po završetku NABBA Universe održanog u Londonu. Arnold je nastupio na Mr. Olympia, dok su ostali velikani tog vremena rešili da zaobidu Austrijanca i nastupili u Londonu.

1972. godine Mr. Olympia je održan u Essen-u, Nemacka, a na podijumu se odigrala još jedna epska bitka izmedu Sergia i Arnolda. Cak i danas, skoro cetvrt veka kasnije, ljudi se i dalje prepiru o tome ko je trebao da bude pobednik. Po sudijama, bolji je bio Arnold (7 sudija, glasanje 4-3).

Sledece godine takmicenje je vraceno u New York, a Arnold je odneo i cetvrtu titulu pobedivši Franca Columbu i Sergea Nubreta. Po mnogima laka pobeda, ali pravi izazov ga je cekao 1974. godine. Na profesionalnu scenu je stupio Lou Ferrigno koji je sa svojih 196cm i 135kg bio najveci takmicar sa kojim se Arnold sreo. Ipak, Arni je odneo i petu titula, ali su pocele da kruže glasine o njegovom povlacenju.

1975. godine Mr. Olympia je održan u Južnoj Africi i ovekovecen je na filmu "Pumping Iron". Vecina i dan danas smatra da je jedini razlog za Arnoldov nastup bio upravo snimanje filma koji je trebao da pogura njegovu glumacku karijeru. Pobeda je bila laka, i gle cuda, Arnold je odmah posle toga objavio svoje povlacenje iz bodybuildinga.

Franco Columbu (1976, 1981), Frank Zane (1977-1979), Chris Dickerson (1982)


Posle pet posnih godina, Franco Columbu je napokon osvojio titulu 1976. godine kada je takmicenje održano u Columbusu, Ohajo. Može se reci da je za dlaku pobedio, jer je borba sa Frank Zaneom bila bespoštedna. Posle takmicenja Columbu se povukao, a Zane se odmah bacio na pripreme za sledecu sezonu. Tako i bi. Sledece tri titule (1977-1979) su bile njegove.

I taman kada su svi pomislili da se napokon pojavio takmicar koji bi mogao da ponovi Schwarzeneggerovu seriju od šest uzastopnih titula, takmicenje održano 1980. godine je bilo najkontraverznije u celokupnoj istoriji Mr. Olympia. Finale je održano u Australiji, konkurencija žestoka, ali jedan dogadaj je zasenio sve - Arnold se vratio. Nekoliko nedelja pre glavnog dogadaja mnogi su primetili da Austrijanac žestoko trenira, ali su lakonski zakljucili da su u pitanju pripreme za novi film. Kada je sa ostalim takmicarima seo u avion i krenuo put Australije, mislili su da tamo ide kao TV komentator, IFBB promoter ili zvanicnik. I pored svega, Arni je uzeo svoju sedmu titulu a mnogi se i danas pitaju zašto je to uradio?

Sledece godine, slicnu stvar je ponovio njegov slavni prijatelj Franco Columbu. Nenajavljeno se vratio iz "penzije", popeo na binu i pobedio. 1982. godine su svi otišli u London. Posle dva uzastopna druga mesta, sreca se napokon osmehnula i Chrisu Dickersonu koji je brže bolje, još na bini, objavio svoje povlacenje.

Samir Bannout (1983), Lee Haney (1984-1991), Dorian Yates (1992-1997)


1983. takmicenje se vaca u Nemacku, i ovoga puta je održano u Minhenu. Pobedio je Libanski lav, Samir Bannout, a glavni konkurenti su mu bili egipcanin Mohammed Makkawy i novajlija, amerikanac Lee Haney.

Mr. Olympia održan 1984. je bio rekordan po posecenosti (4.200 gledalaca u kvalifikacijama, 5.000 na finalnoj veceri) i po nagradnom fondu od $100.000. Lee Haney je sa svojih 180cm i 123kg odneo glatku pobedu. Isti uspeh je ponovio i sledece tri godine. Schwarzeneggerov rekord mu je nadomak ruke, da li ce Lee postati najuspešniji Mr. Olympia?

1988. godine takmicenje je održano u Los Angelesu. Universal amfiteatar je bio ispunjen do poslenjeg mesta (6.000), a svi su došli da vide da li je Lee Haney u stanju da nastavi sjajnu seriju. Ocekivanja su ispunjena, Lee je odneo petu titulu i $150.000, dok je Rich Gaspari trecu godinu za redom bio drugi.

Došao je red na Rimini, Italija. Posle dužeg vremena, Lee Haney je dobio ozbiljne konkurente - Lee Labradu i Vinca Taylora. Ipak, uspeo je da ostvari tesnu, šestu uzastopnu pobedu i time izjednaci, a potom u sledece dve godine i da obori Arnoldov rekord osvojivši ukupno osam uzastopnih titula. 1991. godine se povlaci.

Tron je upražnjen i izbor 1992. je obeležio duel Kevina Levrona i Doriana Yatesa. Yates pobeduje ubedljivije nego što se ocekivalo, a isto cini i 1993. godine. Sledeca godina je za Doriana bila tragicna. Povrede su se redale jedna za drugom, a nekoliko nedelja pred takmicenje uspeo je da pocepa biceps. I pored sveg ipak pobeduje, a seriju nastavlja sve do 1997. godine osvojivši ukupno 6 uzastopnih titula.

Ronnie Coleman (1998-2005), Jay Cutler (2006)


Na scenu stupa najveci i najžešci policajac u Teksasu. 10. oktobra 1998. 34-godišnji Ronnie Coleman postaje deseti po redu Mr. Olympia u 33 godine dugoj istoriji ovog takmicenja, a na tronu ce ostati do 2005. godine sa ukupno osam osvojenih titula cime je izjednacio rekord Lee Haney-a. 2006. godine kralja je svrgnuo Jay Cutler. Ali, to je vec neka druga prica.

Tagovi

mr olympia, bodybuilding, larry scott, sergio oliva, arnold schwarzenegger, franco columbu, frank zane, chris dickerson, samir bannout, lee haney, dorian yates, ronnie coleman, jay cutler