Prijavi se | Registruj se | Kontakt | Pomoć | Marketing | Predstavi se | RSS

Ishrana

Istorijski razvoj

Pošalji komentar

Ocenite članak

 

Savremena nauka brzo napreduje. Prvi naučni rad o vitaminima je objavio Sir Frederick Gowland Hopkins 1912. godine, koji je za svoja dostignuća na ovom polju odlikovan plemićkom titulom, a 1929. godine je dobio i Nobelovu nagradu.

Pošto je u XX veku razjašnjena uloga proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala, stekla su se elementarna znanja za dalje proučavanje uticaja hrane na naš organizam. Hrana je shvaćena kao pogonsko gorivo koje se mora unositi da bi organizam preživeo. Dalji napredak nauke i nova otkrića, počevši od vlakana, doprineli su da shvatimo da je pred nama još uvek dug put pre nego u potpunosti razjasnimo uticaj ishrane na naše zdravlje.

Znamo da se u hrani nalaze na hiljade fitohemikalija od kojih svaka igra važnu ulogu u održavanju osnovnih funkcija našeg tela, a veruje se da ih ima mnogo više koje tek treba da budu otkrivene. Enzimi takođe imaju važnu ulogu u ishrani: to su hemijski katalizatori koji se nalaze u hrani i u našem probavnom sistemu, a od suštinske su važnosti za metabolizam.

Antioksidanti su takođe otkriće skorijeg datuma. Energija koju organizam troši ima negativan uticaj na ćelije (dovodi do njihovog oštećenja), a određeni elementi u hrani poput vitamina C igraju bitnu ulogu u smanjenju ovakvih negativnih pojava.

Ravnoteža esencijalnih masnih kiselina je od suštinskog značaja za dobro zdravlje, uključujući omega 3/6 višestruko nezasićene masne kiseline i hidrogenizovane masti (hydrogenated fats) koje sadrže teške metale.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da fitoestrogeni u hrani pomažu u regulaciji holesterola, održavanju strukture kostiju i izbegavanju problema vezanih za poremećaj metabolizma.

Dobro je poznato da probavni trakt sadrži veliku populaciju različitih sorti bakterija koje su od suštinskog značaja za odvijanje procesa varenja, a na koje bitno utiče sam način ishrane.

Ranije prihvaćeno mišljenje o hrani kao gorivu (pomenuto na početku teksta) i uprošćeno shvatanje da se proteini, ugljeni hidrati itd. mogu obezbediti samo iz određenih vrsta hrane (životinjskog i biljnog porekla) su napušteni. Nauka je shvatila da još uvek postoji veliki broj faktora čiju ulogu nismo u celosti spoznali, i da namirnice po pravilu sadrže većinu hranljivih sastojaka, samo u različitim proporcijama. Ranija preterivanja i isključivost su prevaziđeni, a pokazalo se da se potrebe organizma najefikasnije zadovoljavaju raznovrsnom ishranom.

Tagovi

ishrana

Rekreacija
Pobedite NESANICU!

5. Apr 2017.

Pijanka bez muke

31. Okt 2008.

Kofein

15. Jan 2009.

Uskoro eliksir mladosti?

20. Dec 2008.

Koža po meri

12. Okt 2005.

Testiranje gena

5. Nov 2008.

Ne izbegavajte odmor

20. Avg 2005.

Pametne naočare

16. Jul 2005.

Zimski prelomi

18. Jan 2006.

Brazilski pauk leči impotenciju

10. Mar 2011.