Prijavi se | Registruj se | Kontakt | Pomoć | Marketing | Predstavi se | RSS

Ishrana

Istorijski razvoj

Pošalji komentar

Ocenite članak

 

Savremena nauka brzo napreduje. Prvi naučni rad o vitaminima je objavio Sir Frederick Gowland Hopkins 1912. godine, koji je za svoja dostignuća na ovom polju odlikovan plemićkom titulom, a 1929. godine je dobio i Nobelovu nagradu.

Pošto je u XX veku razjašnjena uloga proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala, stekla su se elementarna znanja za dalje proučavanje uticaja hrane na naš organizam. Hrana je shvaćena kao pogonsko gorivo koje se mora unositi da bi organizam preživeo. Dalji napredak nauke i nova otkrića, počevši od vlakana, doprineli su da shvatimo da je pred nama još uvek dug put pre nego u potpunosti razjasnimo uticaj ishrane na naše zdravlje.

Znamo da se u hrani nalaze na hiljade fitohemikalija od kojih svaka igra važnu ulogu u održavanju osnovnih funkcija našeg tela, a veruje se da ih ima mnogo više koje tek treba da budu otkrivene. Enzimi takođe imaju važnu ulogu u ishrani: to su hemijski katalizatori koji se nalaze u hrani i u našem probavnom sistemu, a od suštinske su važnosti za metabolizam.

Antioksidanti su takođe otkriće skorijeg datuma. Energija koju organizam troši ima negativan uticaj na ćelije (dovodi do njihovog oštećenja), a određeni elementi u hrani poput vitamina C igraju bitnu ulogu u smanjenju ovakvih negativnih pojava.

Ravnoteža esencijalnih masnih kiselina je od suštinskog značaja za dobro zdravlje, uključujući omega 3/6 višestruko nezasićene masne kiseline i hidrogenizovane masti (hydrogenated fats) koje sadrže teške metale.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da fitoestrogeni u hrani pomažu u regulaciji holesterola, održavanju strukture kostiju i izbegavanju problema vezanih za poremećaj metabolizma.

Dobro je poznato da probavni trakt sadrži veliku populaciju različitih sorti bakterija koje su od suštinskog značaja za odvijanje procesa varenja, a na koje bitno utiče sam način ishrane.

Ranije prihvaćeno mišljenje o hrani kao gorivu (pomenuto na početku teksta) i uprošćeno shvatanje da se proteini, ugljeni hidrati itd. mogu obezbediti samo iz određenih vrsta hrane (životinjskog i biljnog porekla) su napušteni. Nauka je shvatila da još uvek postoji veliki broj faktora čiju ulogu nismo u celosti spoznali, i da namirnice po pravilu sadrže većinu hranljivih sastojaka, samo u različitim proporcijama. Ranija preterivanja i isključivost su prevaziđeni, a pokazalo se da se potrebe organizma najefikasnije zadovoljavaju raznovrsnom ishranom.

Tagovi

ishrana