Prijavi se | Registruj se | Kontakt | Pomoć | Marketing | Predstavi se | RSS

Ocenite članak

Trenutna ocena: 5.00

Jeste li popili jutros svoju kafu? Jeste li popili jutros svoj čaj? Ako niste, nema veze, jer hiljade litara kafe, čaja, koka-kole i sličnih pića biće ispijeni širom sveta dok završite sa čitanjem ovog kratkog pregleda svojstava najkorišćenijeg od svih stimulanta - kofeina.

Kofein danas najšire korišćena psihoaktivna supstanca i opšti psihofizički stimulans koji postoji. To je alkaloid, organska supstanca biljnog porekla, bele boje, bez mirisa, gorkog ukusa, rastvorljiv u vodi i organskim rastvaračima. U prirodi se nalazi u nekoliko biljnih vrsta, pre svega kafi, čaju, kakau, koli i mateu. Pojedinačna doza je najčešće između 20 i 200mg. Kofein se najčešće unosi uz kafu, čaj, čokoladu, energetske napitke ili koka-kolu.

Iako je kofein dosta proučavan, malo se zna o njegovom tačnom mehanizmu dejstva na čoveka. Pokazano je da kofein inhibira enzim cAMP fosfodiesterazu, koji je zadužen za razgradnju cAMP (cikličnog adenozin monofosfata), te da tako efektivno održava povišenu koncentraciju cAMP-a, koji u ćelijama služi kao sekundarni glasnik za razne metaboličke funkcije. Dugo se smartalo da je ovo u srži njegovog dejstva na ljudski organizam, ali nedavno je otkrivena nova "molekulska meta" kofeina, a to je receptor za sam adenozin, u centralnom nervnom sistemu. Adenozin se smatra jednim od tzv. "signala umora" jer je proizvod trošenja ATP (adenozin trifosfata) koji je glavni energetski molekul u svim ćelijama. Kofein inhibira vezivanje adenozina za receptor i time sprečava signaliziranje umora u mozgu. Posledica toga je održavanje povišene aktivnosti neurona, čak i kada su oni energetski iscrpljeni. Na svakodnevnom nivou, osoba ovo doživljava kao stanje budnosti, odsustvo umora i generalno povećanu aktivnost organizma.

Stimulans

Osim što podiže nivo budnosti kod osoba koje ga konzumiraju, kofein ima još nekoliko važnih i korisnih efekata na ljudski organizam. Pre svega, zato što opušta glatku muskulaturu, kofein snižava visok krvni pritisak, deluje kao diuretik, širi bronhije i povećava protok krvi kroz vitalne organe. Koristi se u tretmanu disajnih poremećaja kod prevremeno rođene dece, kao i protiv napada astme. U kombinaciji sa analgeticima kofein pojačava njihovo dejstvo, pa se često nalazi u kombinacijama sa paracetamolom, aspirinom, a u terapiji migrena koristi se u kombinaciji sa ergotaminom.

Kofein i njegovi derivati koji nastaju u organizmu nakon unošenja deluju i lipolitički – pokreću razlaganje masnih naslaga i trošenje ovih rezervi, pa se kofein nalazi i u mnogim komercijalnim preparatima za mršavljenje. Pokazano je da kod muškaraca kofein smanjuje verovatnoću obolevanja od Parkinsonove bolesti, mada još uvek nije jasno zašto. Kofein povećava otpornost na fizički i mentalni zamor i povećava kvalitet memorije, a takođe značajno smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti. Za sada nije utvrđen nikakav konkretan efekat na trudnice, premda postoje studije koje sugerišu da konzumiranje većih doza kofeina (200 mg i više) može povećati rizik od pobačaja.

Negativno dejstvo

Najizraženije negativno dejstvo kofeina je razvijanje zavisnosti. Redovnom upotrebom kofeina razvija se tolerancija tj. neosetljivost na kofein. Kao i kod nekih drugih psihoaktivnih supstanci, neuzimanje kofeina na redovnoj bazi dovodi do apstinentskog sindroma kod osoba koje su razvile toleranciju na kofein. Osim toga, poznato je da kofein može izazvati smetnje u gastrointestinalnom traktu, jer izaziva lučenje kiselog želudačnog soka što može biti štetno na prazan stomak. Dodatno, pošto opušta glatku muskulaturu, može pogoršati stanje osoba koje već pate od bolesti poput umanjene sposobnosti kontrole analnog sfinktera. Akutna trovanja kofeinom su poznata, uglavnom kao posledica izlaganju visokim dozama kofeina, mada su smrtni ishodi zabeleženi i pri relativno niskim dozama, od "svega" 2 g kofeina.

Dugoročno izlaganje kofeinu takođe može poremetiti i umanjiti kvalitet sna i dovesti do stresa izazvanog umorom. Iako kofein povećava mentalnu aktivnost, pokazano je da utiče negativno na kratkoročnu memoriju i da to dovodi do suženog razmišljanja, pre nego do povećanja opšte kognitivne sposobnosti. Osoba pod dejstvom kofeina može da se usredsredi na jedan kontinuirani tok misli, ali razmišljanje o različitim stvarima umanjuje kvalitet misaonog procesa. Kofein je, čak i u malim dozama koje su bezazlene za čoveka, otrovan za druge životinje, naročito pse i insekte. Odavde potiče opasnost za pse koji jedu čokoladu, naročito crnu, koja pored kofeina sadrži teobromin i teofilin, koji su mu slični po osobinama.

Industrija kofeina, kao i industrija bilo koje druge psihoaktivne supstance, veoma je unosno tržište. Procenjuje se da godišnja proizvodnja kofeina na Zemlji iznosi oko 120.000 tona. Najveći deo kofeina proizvodi se dekofeinizacijom kafe i čaja, i uglavnom se troši za proizvodnju energetskih napitaka i farmaceutskih proizvoda.

Tagovi

kofein, adenozin, stimulansi, coca cola, caj, kafa, čokolada

Rekreacija
Pametne naočare

17. Jul 2005.

Visok krvni pritisak

10. Sep 2005.

Ženski hod skriva orgazam

5. Jun 2009.

Istorijski razvoj

11. Jun 2005.

SKY Cycle za adrenalin!

31. Mar 2017.

Zavodnici samo na rečima

25. Sep 2005.

Žvaka umesto četkice

10. Feb 2006.

Nega zuba

21. Nov 2007.

Kloniranje kose

14. Dec 2008.

Kofein

15. Jan 2009.