Prijavi se | Registruj se | Kontakt | Pomoć | Marketing | Predstavi se | RSS

Ocenite članak

 

Početkom septembra smo objavili tekst o visokom krvnom pritisku i kako se on dobija. Najčešća terapija u slučaju ove bolesti su beta-blokatori, koji pritisak snižavaju suzbijanjem dejstva hormona norepinefrina (noradrenalin, ubrzava puls uz sužavanje krvnih sudova). Bubrezi pod njihovim dejstvom sporije oslobađaju enzim renin koji učestvuje u stvaranju angiotenzina III, još jedne supstance koja sužava krvne sudove i podiže krvni pritisak.

Beta-blokatori uspešno regulišu krvni pritisak kod polovine ljudi koji ih koriste, pogotovo u slučajevima kada je povišen pritisak praćen kardiovaskularnim smetnjama poput bola u grudima (angina), aritmije srca ili srčanog udara. Beta-blokatori ublažavaju ove smetnje i smanjuju verovatnoću od dobijanja drugog srčanog udara. Ukoliko osoba ima problema sa jetrom ili bubrezima, izbor beta-blokatora je ograničen zato što se oni razlažu baš u tim organima. Ako npr. bubrezi ne funkcionišu pravilno, ne može se očekivati ni pravilno razlaganje leka pa time ni njegovo efikasno dejstvo. Beta-blokatori se dele prema primarnom dejstvu: kardioselektivni koji prevashodno utiču na srce, i nekardioselektivni koji podjednako utiču i na srce i na krvne sudove.

Neželjena dejstva su kod beta-blokatora učestalija u odnosu na druge lekove za krvni pritisak, a najčešći su zamor i umanjena sposobnost za fizičku aktivnost. Potom slede hladne šake, poremećen san, impotencija i smanjenje libida, blagi porast nivoa triglicerida i smanjenje nivoa "dobrog" holesterola u krvi. Zato ih treba izbegavati kod sportista i mladih aktivnih osoba, a ne preporučuju se ni astmatičarima i osobama sa ozbiljnim blokadama u provodnom sistemu srca.

Tagovi

zdravlje, srce, beta blokatori, krvni pritisak