Prijavi se | Registruj se | Kontakt | Pomoć | Marketing | Predstavi se | RSS

Ocenite članak

 

Rak predstavlja šimrok skup različitih oboljenja. I pored činjenice da su nam jako dobro poznati molekularni mehanizmi nastanka ovih bolesti usled promena u stilu života i prirodnoj sredini, borba sa rakom je žešća nego ikad.

Rak (lat. cancer) predstavlja skup od preko 200 različitih oboljenja i može nastati kod ljudi svih starosnih dobi, oba pola, čak i kod fetusa, s tim da se rizik kod većine tipova raka povećava sa godinama. Rak je glavni uzrok u 13% smrtnih slučajeva, a prema izveštaju Američkog Društva za Rak 7.6 miliona ljudi je u 2007. godini od njega umrlo.


Kancer ima reputaciju smrtonosne bolesti. Dok je ovo svakako primenljivo na pojedine tipove bolesti, istorijske istine o smrtnosti raka bivaju opovrgnute probojima moderne medicine. Neki tipovi raka imaju prognozu koja je značajno bolja od one kod nekih nemalignih oboljenja, kao što su infarkti srca i mozga. Maligna bolest ili maligni tumor označava isto što i kancer. Maligna bolest u progresiji ima značajan efekat na kvalitet života pacijenta, a mnogi terapijski tretmani imaju ozbiljne sporedne efekte. U poodmaklim stadijumima raka pacijentu je neophodna opsežna nega, što utiče i na porodicu i prijatelje obolelog.

Da bi razumeli šta je rak i kako nastaje moramo prvo da znamo kako normalno funkcioniše ljudski organizam. Sve ćelije u organizmu imaju određeni "radni vek". Neke ćelije, kao npr. neuroni traju koliko i sam organizam, dok su druge, kao ćelije kože, "potrošne" sa prosečnim vekom od par dana.

Ljudski organizam sadrži oko 100 milijardi ćelija. Ono što je fascinantno je da sve te ćelije žive i umiru savršeno usklađeno, ni u jednom momentu ne ugrožavajući dinamičku ravnotežu organizma. Da bi se to postiglo neophodno je da postoji način za uklanjanje ćelija koje su oštećene, ostarile ili na drugi način izgubile funkcionalnost. Kada u bilo kojoj telesnoj ćeliji dođe do oštećenja (bilo usled spoljnih uticaja ili usled urođenih i stečenih grešaka) ćelija ima samo dva moguća puta - da ispravi problem ili da se ukloni iz pula normalnih ćelija apoptozom iliti programiranom ćelijskom smrću.

Rak je, najkraće rečeno, poremećaj regulacije ćelijskog rasta. Da bi došlo do transformacije normalne ćelije u kancersku ćeliju mora doći do promene na genima koji regulišu rast i diferencijaciju ćelija. Genetske promene se mogu dogoditi na mnogo nivoa, od gubitka celog hromozoma do mutacija koje pogađajj pojedinačne nukleotide u DNK. Ćelija je opremljena senzorima oštećenja DNK, koji, kada je štetu nemoguće ukloniti daju signal za apoptozu.

Uzroci raka

Praktično svi kanceri su izazvani abnormalnostima genetskog materijala transformisane ćelije. Ove abnormalnosti mogu biti posledica efekata karcinogena - faktora koje povećavaju verovatnoću nastanka kancera u koje spadaju duvanski dim, jonizujuće zračenje, razne hemikalije i infektivni agensi. Duvanski dim je najsnažniji poznati faktor sredine koji se može izmeniti XXX. Neke genetske abnormalnosti koje promovišu nastanak raka nastaju nasumično, kroz greške u replikaciji DNK, dok su neke nasleđene, te prisutne u organizmu od rođenja. Naslednost raka je obično vrlo zamagljena posredstvom kompleksnih interakcija između kancerogena i genoma domaćina.

Kako nastaje rak? Prvi korak ka nastanku kancera je zastrašujuće jednostavan - u nekoj ćeliji organizma se "pokvari" mehanizam za apoptozu. Kao rezultat toga ćelija nikad neće dobiti signal da prestane da se deli. Srećom, organizam ima veći broj spoljnih kontrolnih mehanizama koji eliminišu ovakve, neposlušne ćelije. Najpoznatije su takozvane NK (od. eng. natural killer) ćelije - ćelije prirodne ubice, koje prepoznaju određene signalne molekule na površini ćelije i eliminišu ih. Svakog dana u prosečnom čoveku nastane oko 90.000 ćelija raka, koje različiti kontrolni mehanizmi uspevaju da eliminišu.

I pored zaista fantastične uspešnosti organizma u eliminaciji potencijalno opasnih ćelija, sistem, evidentno, nije savršen. Kada "pokvarena" ćelija uspe da promakne ćelijama imunog sistema ona se lagano deli i prerasta u čudovište. Zavisno od uzroka poremećaja ćelije raka mogu imati različite osobine, ali jedna stvar je zajednička za sve - nestabilan genetski materijal. To znači da različiti poremećaji DNK koji bi kod normalne ćelije izazvali njeno uklanjanje ovde mogu da nastanu i da se prenesu na potomstvo.

U ćelijama raka u ranim fazama još funkcionišu mehanizmi za popravku DNK, te su i prve faze napredovanja raka prilično spore. Kada dođe do poremećaja mehanizama za popravku kreće izuzetno ubrzana mutacija ćelija i jedna vrlo zanimljiva manifestacija evolucije. Ćelije raka se dele velikom brzinom i nasleđuju genetski materijal od ćelija-majki. Vremenom se formira veliki broj različitih klonalnih linija kancerskih ćelija koje imaju različite osobine, ali će opstati samo one koje su prilagođene uslovima sredine.

Ćelije raka u početku nemaju snabdevanje krvnim sudovima, te sve hranljive sastojke i kiseonik dobijaju difuzijom iz okoline. U borbi za resurse će opstati samo ćelije koje se agresivno dele uz minimalan utrošak resursa. Tako će nastati ćelije koje su u stanju da se šire kroz tkiva jednostavno "uguravanjem", ili pak, cirkulacijom ili koje mogu da "prevare" domaćina da izgradi krvne sudove koji će hraniti novonastali tumor. Tumor se u ovom kontekstu definiše kao deo tkiva koja je poreklom od jedne ili malog broja ćelija i čiji rast prevazilazi i nije sinhronizovan sa rastom ostatka organizma.

Ako se bolest dijagnostifikuje pre nego što tumor dobije sopstveno snabdevanje krvlju prognoza za izlečenje je uglavnom dobra. Kada tumor dođe u kontakt sa krvotokom nastaje mogućnost širenja ćelija kancera po telu i nastaju tzv. metastaze - pojedinačne ćelije tumora koje su sposobne da kolonizuju druga tkiva. Metastaze su nasumično nošene kroz organizam i mogu da se zaustave bilo gde i formiraju sekundardni tumor. Tako je moguće da recimo, tumor poreklom iz pankreasa završi u jetri, plućima i sl.

Faktori rizika i prevencija

Dok sigurna prevencija raka nije moguća (usled nasumične prirode genetskih promena), moguće je minimizovati verovatnoću za oboljevanjem. Ovo se može postići različitim promenama u načinu života. Veliki broj faktora koji doprinose riziku od nastanka raka su vezani za stil života i okolinu, te se često može čuti da je rak uglavnom bolest koju je moguće sprečiti. Faktori rizika (po redosledu značajnosti) za 12 najčešćih tipova raka su: pušenje duvana, prekomerna upotreba alkohola, ishrana siromašna voćem i povrćem, manjak fizičke aktivnosti, infekcija humanim papiloma virusom (tj, nezaštićen seks), zagađenost vazduha u urbanim sredinama, upotreba čvrstih goriva u domaćinstvu i kontaminirane injekcije (infekcije hepatitisom B i C). Uočićete da je ne preterano drastičnim promenama načina života moguće uticati na sve ove faktore, sem na zagađenje vazduha u urbanim sredinama.

Uticaj ishrane na nastanak kancera je tema o kojoj se jako puno diskutuje, dobrim delom i zbog tvrdnji različitih New Age pokreta. Problem leži u činjenici da je ispitivanje uticaja ishrane na bilo šta metodološki jako zahtevno, te se ova ispitivanja retko i vrše. Ono što je naučno potvrđeno je da za prevenciju kancera treba izbegavati gazirana pića, velike količine crvenog mesa, hranu bogatu šećerom, kao i da je potrebno unositi veće količine neobrađenog voća i povrća. Gojaznost je jedan od faktora rizika za nastanak raka želuca i debelog creva.

Upotreba vitaminskih suplemenata nema uticaja na razvoj raka, sem u slučaju beta-karotena, gde se zapravo blago (iako ne statistički značajno) povećava rizik od nastanka raka pluća.

Terapija

Problem bilo koje terapije raka je da su ćelija raka - i dalje ćelije organizma domaćina. Stoga je jako teško dizajnirati lekove koji bi ostvarivali dejstvo samo na ove ćelije. Tradicionalna terapija kancera se može podeliti na radioterapiju i hemoterapiju. Obe se rukovode sličnim načelom - ako uništimo ili dovoljno oštetimo sve ćelije koje se dele - uništićemo i tumor. Glavni problem leži u činjenici da ćemo ovako uništiti i sve mlade ćelije sopstvenog organizma. Iz tog razloga ove terapije imaju izuzetno neprijatne neželjene efekte.

Kod radioterapije se izaziva lokalizovano oštećenje genetskog materijala u određenoj zapremini tkiva, dok se kod hemoterapije unosi supstanca koja dovodi do poremećaja deobe ćelija. Od slučaja do slučaja ove terapije mogu biti manje ili više efektne.

Danas se razvija veliki broj različitih pristupa za usmereniju i manje štetnu terapiju raka. Većina se zasniva na primeni antitela specifičnih za tumorske ćelije, koja daju signal imunom sistemu koje ćelije treba da uništi, a neke se baziraju na unošenju "istreniranih" ćelija sopstvenog organizma koje su izolovane i prilagođene borbi protiv kancera.

Rak je izuzetno teška bolest, a terapija nije uvek efektna i sa željenim ishodom. To otvara prozor za eksploataciju ljudske nesreće na jedan jako ružan način. Otvorite bilo koje šarene novine i na vas će iskočiti kojekakvi čarobnjaci, nadrilekari i mudraci koji će vas izlečiti (uglavnom ruskim) lekarijama iz prirode. Kao potvrdu efektnosti imate obavezno svedočenje X.Y iz mesta Nekog kome je posle 30 dana pijenja čaja nestao tumor kao rukom odnešen. Nijedan od ovih tretmana nije proveren i uglavnom su u pitanju prevare. U pojedinim slučajevima alternativni tretmani mogu da dovedu do vrlo ozbiljnih trovanja i pogoršanja stanja pacijenata. Nažalost, intervjui sa pacijentima pokazuju da čak 69% obolelih od kancera koriste neku formu alternativne medicine.

Stres umanjuje delotvornost rada imunog sistema. Iz tog razloga su pozitivan stav i zdrave životne navike jedan od bitnih uslova za uspešno izlečenje tumora. Još mnogo bitniji su slušanje saveta lekara i redovne kontrole. Rana dijagnostika tumora je od izuzetnog značaja, jer umnogome poboljšava uspešnost terapije. Skrining - redovno testiranje bez prethodno uočenih simptoma lagano postaje civilizacijski standard i predstavljaće jednu od najbitnijih linija odbrane u borbi sa rakom. Iako zbog prirode oboljenja nikada neće biti otkriven jedan, savršen "lek za rak" istraživanja na svim frontovima napreduju, sa obećavajućim rezultatima. Nadajmo se najboljem.

Tagovi

zdravlje, kancer, rak